Iz nacionalnih parkova
i parkova prirode u Hrvatskoj
u proteklih 15 godina uklonjeno
je preko 15 000 auto olupina
U akcijama je sudjelovalo
500 profesionalaca, 50 tvrtki
35 medijskih kuća
i 200 volontera.

Trojanski konj - poklon koji morate odbiti

Trojanski konj - poklon koji morate odbiti
Trojanski konj - poklon koji morate odbiti
Da li Vas plaši ova kopija Trojanskog konja?
Da li Vas plaši ova kopija Trojanskog konja?
Ovaj put ga ne morate dovlačiti u grad - sam škripi i dolazi !
Ovaj put ga ne morate dovlačiti u grad - sam škripi i dolazi !

Trojanski konj - poklon koji morate odbiti

Da li Vas plaši ova kopija trojanskog konja? ...Ili Vam se sviđa? Hoćete je stvarno uzeti? Trojanci su nestali. Njihov grad su tražili kopajući u pjeskovitoj obali Male Azije. A bio je to grad za koji je znao cijeli ondašnji svijet. I danas se neki spore da li je to kamenje što su ga iskopali na rubu Sredozemnog mora - nekad bila Troja!

Ali Vi niste na obali Sredozemlja, ne vidite velikog drvenog konja kojeg su ostavili ispred Vašeg grada. Istina, stižu neki čudni brodovi, donose vam nepoznati ljudi staklene kuglice i šarene tkanine. Nekad su ih mjenjali za prave bisere i zlato, a danas je jeftino - skoro džabe!

Nude Vam trgovinski ugovor koji ne trebate čitati, ne morate potpisati i zapravo ga nećete vidjeti. Pripremaju ga i donose već dvanaest godina. Naslov mu je skraćenica TTIP koja uglavnom ništa ne govori. Iza drugih skraćenica (CETA, TAFTA, NAFTA, TISA) stižu drugi, jednako nejasni ugovori. Ali o ovoj skraćenici su neki ipak progovorili.

Pomenut ću Vam samo jedan tekst N. Babica, na web stranici Alter Mainstream Info.com

http://www.altermainstreaminfo.com.hr/vijesti/velika-analiza-ttip-centralisticki-apsolutisticki-i-arogantni-215

Postoji i kratka brošura o TTIP koju su preuzele neke web stranice, a u njoj možete pročitati i ovo:
 

TTIP
abeceda velikog podčinjavanja kapitalu
 
 
TTIP je sporazum kojim korporacije žele trajno u podređeni položaj staviti države EU i SAD-a / odnosno njihove građane. Bilo da se radi o javnom i svima dostupnom zdravstvu / korištenju GMO-a za prehranu ili pak za okoliš i zdravlje pogubnim metodama vađenja nafte i plina, sve regulacije koje ograničavaju korporativni profit bi ovim sporazumom mogle postati predmetom tužbi korporacija protiv država.


Transatlantsko trgovinsko i investicijsko partnerstvo je planirani sporazum o slobodnoj trgovini između EU i SAD-a koji ima za cilj ukloniti regulatorne barijere profitu multinacionalnih kompanija s obje strane Atlantika.
Ono što multinacionalne korporacije identificiraju kao zapreke, obzirom da klasičnih barijera trgovini više gotovo i nema, jesu:

-radnička prava poput kolektivnog pregovaranja,
-regulative o zaštiti okoliša poput zabrane korištenja hidrauličnog lomljenja tla (fracking) i restrikcije pri upotrebi otrovnih spojeva,
-regulative vezane uz sigurnost hrane poput restrikcija za genetski modificirane organizme (GMO) ili hormonski tretiranu govedinu.

Jedan od ključnih ciljeva sporazuma je i otvaranje novih tržišta unutar zemalja potpisnica, odnosno daljnja privatizacija javnih dobara i usluga, poput zdravstva i školstva.

Iako se sudstva s obje strane Atlantika smatraju neovisnima, krupni kapital kao i velike odvjetničke tvrtke preferiraju da se o sporovima odlučuje na malim, specijaliziranim, međunarodnim arbitražnim sudovima.

sadržaj:

Stroga tajnovitost / Bezobrazna isključivost / Krajnja nedemokratičnost

ISDS / Moć multinacionalne kompanije jednaka je moći suverne države

Rušenje životnog standarada i radničkih prava

Narušavanje građanskih sloboda i privatnosti osobnih podataka

Privatizacija svega / i znanja - i zdravlja

Poigravanje sa zdravljem i sigurnošću hrane

Napad na prirodu i klimu



stroga tajnovitost / bezobrazna isključivost / krajnja nedemokratičnost

Pregovori oko TTIP-a počeli su  sredinom prošle godine, a trebaju završiti prije planiranog  izglasavanja  u  Europskom  parlamentu  krajem  svibnja  ove  godine?   U ime  građana  EU  pregovara  Europska  komisija  koja  je  blokirala  sav  javni  pristup  dokumentima  samih  pregovora  i  oni  će  ostati  zatvoreni  za  javnost  sljedećih  30 godina.  Čak  ni  predstavnici  individualnih  EU  država  nemaju  pristup  tim  dokumentima,  osim  u  posebno  uređenim  sobama gdje je bilo kakvo kopiranje dokumenata ili vođenja bilježaka strogo zabranjeno? Bilo koji zahtjev od strane SAD-a nije dostupan zastupnicima Europskog parlamenta na  uvid?  

Članovi  Kongresa  SAD-a  nemaju  uvid  u  dokumente  koje  predlaže  EU i  pristup  ostalim  stavkama ugovora strogo je reguliran?

U  izjavi  danoj  u  rujnu  2013.  Europska  komisija  tvrdi  da  TTIP  ne  predstavlja  prijetnju  za  zdravlje, sigurnost, okoliš i financijsku stabilnost te da će svi pregovori biti u potpunosti transparentni.

Europska  komisija  je  čak  razradila  strategiju  za  sprečavanje  curenja  informacija?  Na  sazvanom sastanku predstavnika svih EU država objašnjeno je da trebaju raditi zajedno u  svrhu  razbijanja  negativne  slike  o  TTIP-u.  Predloženo  je  otvaranje  Twitter  (!?)  računa  posvećenom TTIP-u kako bi se ukazalo na njegovu transparentnost, dok znamo da Twitter  omogućuje 421 znakova po jednoj poruci?

U trenutku dok ovo čitate pregovori se i dalje vode iza zatvorenih vrata? Iako čelni ljudi  naše Vlade ne znaju o čemu se  točno pregovara u njihovo ime, jednom kada sporazum  dođe na njihov stol biti će pod izuzetnim pritiskom da ga potpišu? Ne dopustimo da se to  dogodi ! U poziciji smo da zajedno s ostalim organizacijama pritisnemo naše institucije i  one u Bruxellesu te ih spriječimo da potpišu ovaj krajnje štetan sporazum?



ISDS

Moć multinacionalne korporacije : moć suverene države = 1 : 1

Kako podčiniti države krupnom međunarodnom kapitalu?  Pomoću pravnog ISDS mehanizma i međunarodnih arbitražnih sudova (ad hoc uspostavljenih tribunala).

ISDS, „Investor-State Dispute Settlement“  odnosno  „rješavanje  sporova  između  investitora i država“, glavna je i najopasnija sastavnica TTIP-a.  Radi se o pravnom mehanizmu  putem  kojega  multinacionalne  korporacije  mogu  potpuno  zaobići  nacionalne  pravne  sustave.  Korporacija  dobiva  mogućnost  tužiti  državu  kada  procijeni  da  joj  je  način  poslovanja, ulaganja ili profit ugrožen političkim odlukama države, odnosno izmjenama  državnih zakona.

Multinacionalnom kapitalu omogućuje se da osporava demokratske odluke donesene od  strane  suverenih  država.  Korporacijama  se  omogućuje  da  zaobiđu  državne  sudove  i  prečicom dođu do nadnacionalnih instanci priklonjenih profitu, a ne građanima. Suci koji  rade  u  međunarodnim  arbitražnim  sudovima  biraju  se  od  slučaja  do  slučaja  iz  redova  korporativnih odvjetnika koji imaju neposredan interes da sude u korist velikog kapitala.

Potpisivanjem TTIP-a države potpisnice sporazuma vežu si ruke i stavljaju se u podređen  položaj u odnosu  na  multinacionalne  korporacije.  ISDS  mehanizam  predstavlja  najveću  moguću prijetnju demokraciji. Već i sama mogućnost da se državu odvede na sud zbog  odluka  koje  bi  bile  u  korist  većine  njenih  građana,  poput  primjerice  dizanja  iznosa  minimalne plaće, dovest će do toga da će se takve odluke razmatrati i donositi sve manje.   Nemojmo dozvoliti da multinacionalne korporacije vođene isključivo željom za profitom  odlučuju umjesto građana i vlada koje bi trebale zastupati naše interese.

SVIJET I EU !
Stvaran broj tužbi možemo samo
nagađati s obzirom da je rad ovih
sudova potpuno netransparentan i
zatvoren za javnost. U ovom trenutku
postoji oko 500 tužbi protiv 95
zemalja, a od toga 400 njih je
podignuto u zadnjih  10 godina.
Europski porezni obveznici
korporacijama su do sada isplatili
preko 3,5 milijardi eura odštete.
Brojke se samo povećavaju.

HRVATSKA!
Zamislimo situaciju da hrvatska vlada
odluči povećati minimalnu plaću na
3000 kn. Ako dođe do prihvaćanja
TTIP-a, strani investitor ima pravo
tužiti državu i zahtijevati da se
minimalac vrati na prethodnu razinu
jer to ugrožava njegove unaprijed
zacrtane profite.
Nemojmo dozvoliti da se to dogodi!


ISDS u praksi

Mehanizmi slični ISDS-u već su implementirani u neke međunarodne sporazume te su se pokazali izrazito štetni za demokraciju i javnu politiku:

1.ISDS mehanizam koji je ugrađen u međunarodni energetski sporazum iz 1994. godine. Njemačka vlada nakon potresa i nuklearne katastrofe u Fukushimi  2011. godine donosi odluku da će postepeno zatvoriti sve nuklearne elektrane u Njemačkoj I okrenuti se korištenju obnovljivih izvora energije. Švedska energetska korporacija Vattenfall podnosi tužbu protiv vlade Savezne republike Njemačke za iznos od 3.7 milijerdi eura. Na temelju istog sporazuma  i ISDS-a, krajem 2014. godine i mađarski MOL tuži republiku Hrvatsku.

2.Proizvođač duhana Philip Morris tuži Urugvaj i Australiju za iznose od nekoliko milijardi dolara  jer Urugvaj zahtjeva da kutije cigareta imaju grafičke oznake o štetnosti pušenja,  a Australija zahtijeva da se cigarete prodaju u neoznačenim kutijama bez imena proizvođača.

3.Ekvador je prisiljen platiti 1.77 milijardi dolara Occidental Petroleumu zbog prekida ugovora o bušenju nafte nakon što je ta kompanija kršila ekvadorske zakone. U obrnutom smjeru, isti sud je odbacio tužbu ekvadorske vlade protiv tvrtke Chevron za zagađenje amazonske prašume u iznosu od 19 milijardi dolara iako su dokazi za to zagađenje bili obilni.

4.Argentina kao odgovor na financijsku krizu 2001. godine zamrzava cijene struje i vode te devalvira valutu. Kao odgovor dobiva više od 40 tužbi internacionalnih  korporacija te je osuđena, u slučajevima završenim do 2008. ,  na isplatu ukupno  1.15 milijardi dolara odštete.
 
 
„Ne želimo da tvrtke dobiju mogućnosti tužiti naše vlade na korporacijskim sudovima“



Rušenje životnog standarda i radničkih prava

Europska komisija daje vrlo šture podatke koji predviđaju rast ekonomije od 0,5% (!?) do  2027.   godine  kao  posljedicu  implementiranja  ugovora  o  trgovini.  Ovaj  trivijalan  rast  mnogi nezavisni znanstvenici dovode u pitanje, uz kritike tendencioznosti i krivih premisa  tog  jednog i jedinog  istraživanja. U zadnjih nekoliko  godina  Europska  komisija  je  imala  puno promašenih prognoza o ekonomskom rastu.

Iako su se u prošlosti od nekih čelnih ljudi Europske komisije mogle čuti izjave o stvaranju  stotina  tisuća  novih  radnih  mjesta  u  EU  nakon  implementacije  TTIP-a,  pri  čemu  su  svi  svjesni velike privlačnosti tog argumenta u situaciji ogromne strukturalne nezaposlenosti  u zemljama EU,  i taj se argument pokazuje lažnim. I sama se Europska komisija ogradila  od  takvih  prognoza,   nazivajući  ih  nerealistično  velikima,  dok  s  druge  strane  imamo  studije koje pokazuju da bi se gubitak unutar EU mogao kretati između 600 tisuća i 1,3  miliona  radnih  mjesta.  Europska  komisija  sada i sama  potvrđuje  da  će  TTIP  uzrokovati  dugotrajnu i značajnu nezaposlenost te je u svrhu neophodne socijalne pomoći zemljama članicama već sada na raspolaganje dodijeljeno 70 milijardi eura za razdoblje od 2014. do  2020 unutar Europskog fonda za prilagodbu globalizaciji i Europskog socijalnog fonda.

Stvarnost  je  ta  da  će  pozitivne  učinke  TTIP-a  osjetiti  samo  međunarodne  korporacije  kojima  će  rasti  profiti,  dok  će  radnici  s  obje  strane  Atlantika  doživjeti  samo  još  veće  srozavanje standarda i prava.

Cilj TTIP-a nije slobodna trgovina između EU i SAD-a. Ona već de facto postoji i carinske  barijere su minimalne. Cilj TTIP-a je uklanjanje regulativa, odnosno regulatornih barijera  čime bi se pogodovalo prije svega američkim korporacijama i omogućilo npr. plasiranje  nekvalitetne  američke  hrane  na  europsko  tržište  te  rušenje  radničkih  prava  i  mreža  socijalne zaštite koje se još uvijek u nekoj mjeri održavaju u europskim državama.

Jedan od ciljeva TTIP-a je outsourcing radnih mjesta iz Europe u SAD koje imaju najslabije  standarde  i  radnička  prava  općenito,  što  će  dovesti  do  još  veće  nezaposlenosti  u  EU.  Kapitalistički  monopoli  i  korporacije  vide  TTIP  kao  odličnu  mogućnost  za  daljnje  outsourcanje  proizvodnje  tamo  gdje  je  radna  snaga  jeftinija  i  gdje  su  radnička  prava  manja, u svrhu svojeg profita, a na štetu radnika i većine društva općenito. TTIP cilja na  drastično  srozavanje  radničkih  prava  u  Europi  i  to  na  razinu  najnazadnijih  američkih  saveznih država gdje čak postoji i zakonski temelj za zabranu sindikalnog okupljanja.



POSLJEDICE DRUGIH SLOBODNOTRGOVINSKIH SPORAZUMA

Sve  je  ovo  potvrđeno  posljedicama  sličnih  ugovora  o  slobodnoj  trgovini,  npr.  NAFTA-e,  Sjevernoameričkog  slobodnotrgovinskog  sporazuma  između  SAD-a,  Kanade  i  Meksika.  Umjesto  obećanih  novih  radnih  mjesta,  samo  u  SAD-u  došlo  je  do  gubitka  od  oko  milijun radnih mjesta uz značajno srozavanje plaća i prava ostalim  radnicima.

TTIP  bi  mogao  dovesti  do  srozavanja  svih  radničkih  prava  koja  se  okarakteriziraju  kao  „prepreka“  u  trgovanju  između  EU  i  SAD-a.  Kolektivni  ugovori  navode  se  kao  primjer  takvih  prepreka.  SAD  je  odbio  ratificirati  Konvencije  o  temeljnim  radničkim  pravima  uvedene  od  Međunarodne  organizacije  rada,  koje  uključuju  kolektivno  pregovaranje,  slobodu  udruživanja  i  pravo  na  organiziranje.  Oko  polovice  saveznih  država  SAD-a  usvojilo  je  zakone  usmjerene  protiv  sindikata  koji  omogućuju  tvrtkama  smanjivanje  radničkih plaća, zdravstvenog osiguranja i mirovina. Korporacije vide TTIP kao priliku za  preseljenje proizvodnje tamo gdje su radničke plaće i prava najniža, a u cilju smanjenja  troškova rada i povećanja profita.

USUDI SE ODRŽAVATI ŽIVOTNI STANDARD = PLATI KAZNU PROFITU

Mjere egipatske vlade nastojale su plaće privatnog i javnog sektora  držati  u  skladu  s  inflacijom,  na  što  francuska  tvrtka  Veolia,  u  sklopu svog 15-godišnjeg ugovora o zbrinjavanju otpada u  Aleksandriji,  traži  naknadu  štete  od  Egipta  zbog  negativnog  utjecaja  na  zaradu tvrtke.
Sva buduća poboljšanja radnih uvjeta i prava, ili čak samo sprečavanje nazadovanja istih,  mogu dovesti do zahtjeva za naknadu štete, podnesenih od strane europskih i američkih  korporacija.
 
 
 

Narušavanje građanskih sloboda i privatnosti osobnih podataka

NAMA OGRANIČENO ZNANJE O KORPORACIJAMA,   KORPORACIJAMA  NEOGRANIČENO ZNANJE O NAMA

Dokument koji je iscurio iz pregovaračkih salona nagovještava da će TTIP ponovno uvesti  ključne elemente ACTA-e tj. Trgovinskog sporazuma protiv krivotvorenja, kojeg je  2012.  godine ogromnom većinom odbacio Europski parlament slijedom velikih protesta diljem  EU.  Prvi  puta  je  Europski  parlament  upotrijebio  svoj  moć  da  odbaci  međunarodni  trgovinski sporazum.  ACTA  se osudila kao napad na građanske slobode, jer bi kompanije  pružatelji  internetskih  usluga  nadzirale  i  prijavljivale  bilo  koga  pod  sumnjom  kršenja  autorskih prava.

TTIP  će  potkopati  zakone  o  privatnosti  podataka,  omogućujući  korporacijama  pristup  osobnim  detaljima  građana  za  komercijalne  svrhe.  Europska  komisija  već  je  uklonila  mjere  zaštite  protiv  špijuniranja  europskih  građana  od  strane  američkih  obavještajnih  službi. Na  krajnju  ironiju  ukazuju  dokumenti  dobiveni  od  zviždača  Edwarda  Snowdena  gdje  je  vidno  da  je  američka  vlada  špijunirala  ne  samo  građane,  nego  kompjutere,  e- mailove  i  dokumente  te  urede  Europske  unije  u  New  Yorku,  Washingtonu,  pa  čak  i  Bruxellesu.

OGRANIČEN PRISTUP PODACIMA U PODRUČJU OBRAZOVANJA  I ZDRAVLJA

TTIP  cilja  i  na  povećavanje  korporacijskih  profita  restrikcijom  pristupa  informacijama. Poglavlje o pravima na intelektualno vlasništvo, koje u sebi sadrži odredbe o autorskim  pravima,  patentima  i  zaštitnim  znakovima  je  sastavljeno  s  ciljem  osnaživanja  korporacijske  kontrole  nad  znanjem,  a  na  štetu  javnog  interesa  u  EU  i  SAD-u.  Važne  iznimke u autorskim pravima koje se odnose na školstvo, knjižnice, osobe s invaliditetom  i učenje na daljinu, mogle bi nestati. U isto vrijeme, farmaceutska industrija preko TTIP-a  planira  ograničiti  javni  pristup  podacima  iz  kliničkih  istraživanja  što  će  narušiti  transparentnost i podići cijene unutar javnog zdravstva.
 


PRIVATIZACIJA  svega / i znanja - i zdravlja

TTIP  nastoji  stvoriti  nova  tržišta  privatizacijom  tj.  outsourcingom  ključnih  i  kritičnih  sektora,  obrazovanja  te  zdravstvene  zaštite  i  osiguranja.   Otvaranjem  javnih  servisa  i  natječaja za vladine ugovore o nabavi transnacionalnim korporacijama, TTIP liberalizira  tržište usluga i javne servise stavlja na tanjur privatnim kompanijama. Tome se posebno  raduju  američke  kompanije  s  obzirom  da  u  Europi  vide  golemo  neiskorišteno  tržište,  pogotovo u području zdravstva.

Jedan od najpodmuklijih aspekata ovog slobodnotrgovinskog  sporazuma je da državama nakon sprovedene privatizacije postaje  skoro nemoguće vratiti javne servise u prethodno stanje.

U pregovorima o privatizaciji, umjesto dosadašnjeg mehanizma jasnog navođenja sektora  koji  mogu  biti  privatizirani,  sada  se  uvodi  novi  obuhvatan  pristup  –  sve  je  na  redu  za  privatizaciju,  osim  navedenih  iznimaka  na  tzv.  „negativnoj  listi“.  Tako  se  maksimalizira  broj javnih službi uključenih za privatizaciju, a za svaki oblik javnog servisa koji nastane  kao  reakcija  na  nove  potrebe  može  se  automatski  smatrati  da  pripada  privatnom,  profitnom sektoru.

PRIVATNO  ZNANJE

Privatizaciju obrazovanja zorno pokazuje primjer širenja američkih charter škola unutar  korporativne reforme koja nastoji privatizirati školski sustav. Charter škole su definirane  kao „obrazovne korporacije“, a ne kao javni subjekt. Izuzimaju se od državnih i lokalnih  politika za upravljanje javnim i privatnim školama te odbora za obrazovanje. Zaposleni su  potplaćeni,  zagušeni  poslom,  sindikalno  organiziranje  je  zabranjeno.  Financirane  su  velikim  dijelom  novcima  poreznih  obveznika,  useljavaju  i  pretrpavaju  zgrade  već  postojećih  javnih  škola,  a  vođene  su  od  strane  privatnih  odbora  ili  korporacija,  uz  minimalan nadzor. Unatoč  svemu tome, u svojim se brošurama predstavljaju kao javne  škole.  Istovremeno  se  ekspanzijom  charter  škola  smanjuju  budžeti  za  javne  škole,  a  slijedom svega dosta ih se i zatvara. I za kraj, odabir djece se vrši lutrijskim izvlačenjem,  manji  je  postotak  upisane  djece  s  posebnim  potrebama  te  vlada  nedemokratičnost  odnosno nezainteresiranost za mišljenja roditelja, nastavnika i učenika. Postignuća djece  u charter školama lošija su u usporedbi s učenicima javnih škola.

 

PRIVATNO VISOKO ŠKOLSTVO  
Visoko  obrazovanje  je  u  nadležnosti  zemalja  članica  EU,  no  to  nije  spriječilo  Europsku  komisiju da se miješa u politiku visokog školstva Republike Slovenije. Europska komisija  je pritiscima uspjela ishoditi promjene u slovenskom obrazovnom zakonodavstvu čime je  omogućen  ulazak  transnacionalnim  franšiznim  privatnim  obrazovnim  ustanovama  u  sustav obrazovanja.
Franšiza  stranog  privatnog  fakulteta  je  dio  obrazovnog  sustava  države  u  kojoj  je  osnovana, a ne države u kojoj ima dozvolu za rad, što znači da nije podložna kriterijima  kvalitete potonje države. Posljedica toga je da se diplome koje izdaje moraju priznavati i u  slučaju kada franšiza ne doseže potrebnu razinu kvalitete visokog obrazovanja. Ukoliko  visoko  obrazovanje  ne  bude  isključeno  iz  TTIP  pregovora,  privatne  ustanove  dobit  će  pravo  tužiti  države  koje  izmjenama  zakona  smanjuju  profit  franšiznim  obrazovnim  ustanovama.
Početkom  2015.  Vijeće europskog udruženja sveučilišta pozvalo je EU i Europsku komisiju  da  uvjeri  javnost  da  će  javno  školstvo  biti  zaštićeno  od  komercijalizacije.  Europske  sindikalne središnjice za visoko školstvo oštro su prosvjedovale protiv TTIP-a.

Interes obrazovne institucije u obliku korporacije postavlja se iznad  interesa učenika,  studenata,  nastavnika,  profesora i društva.

 

PRIVATNO  ZDRAVLJE

TTIP- om se otvaraju mogućnosti za stvaranje ogromnih profita multinacionalnih kompanija u krajnje osjetljivom području zdravstvene zaštite i osiguranja. Kao i s obrazovanjem,  korporacije  bi  zamijenile  dosadašnje  državne  sustave  zdravstvene  zaštite,  na  štetu  najširih, radničkih, slojeva.

TTIP predviđa sustavnu privatizaciju zdravstva. U Britaniji se već digla velika  uzbuna, a  isti se štetni mehanizmi odnose i na Hrvatsku. Čak je i sama Europska komisija izrazila  zabrinutost  zbog  prijetnje  TTIP-a  sektoru  zdravstva.  Iluzorno  je  da  bi  TTIP  mogao  biti  prilika  za  podizanje  standarda  u  zdravstvenoj  skrbi  ili  u  dostupnosti  lijekova  –  učinak  TTIP-a mogao bi biti ovdje biti pozitivan jedino za manjinu, koja je u mogućnosti za svoje  zdravlje izdvojiti velika sredstva. Svi ostali mogu očekivati samo pad kvalitete usluge ili  njeno potpuno uskraćivanje.  
 
 

ISDS I PRIVATNO ZDRAVLJE U SLOVAČKOJ

Slovačkat 2007. godine odlučuje zaustaviti privatizaciju zdravstva, zbog čega osiguravateljska kuća Achmea (Eureko)  tuži Slovačku i  dobiva  29,5 milijuna eura odštete što je iznos godišnjeg slovačkog  izdvajanja za zdravstvo. Ista korporacija  tuži Poljsku  2009. godine i  dobiva  1,85 milijardi eura odštete, a od  2013. koristeći iste pravne  mehanizme pokušava blokirati slovačku vladu u uspostavljanju sustava zdravstvenog osiguranja pristupačnog svim građanima.
 

PRIVATNO ZDRAVLJE  U HRVATSKOJ

Samo  jedan  primjer  mnogih  procesa  koje  će  nam  donijeti  TTIP  kod  nas  je  aktualna  privatizacija  Imunološkog  zavoda  –  najstarijeg  proizvođača  imunobioloških  lijekova  u  ovom dijelu Europe koji još od davne 1893. godine proizvodi cjepiva i krvne preparate te  predvodi  prevenciju i  suzbijanje  bolesti  prepoznate u svijetu.   Strano  tržište  oskudijeva  kvalitetnim  krvnim  pripravcima   jer  malo  zemalja  na  svijetu  ima  sustav  dobrovoljnog  davanja  krvi.   Kvalitetni  pripravci  se  kao  javno  dobro  pretvaraju  u  privatnu  dobit ,  a  vraćaju  se  nekvalitetni  medikamenti  za  visoku  cijenu  zdravlja  i  sve  tanjih  džepova.  Stručnjaci također napominju da smo privatizacijom Plive izgubili dobar dio lijekova koje  smo imali u Hrvatskoj,  a koje sada kupujemo iz inozemstva.

Tako  važne  i  krajnje  osjetljive  sektore  treba  zadržati  u  državnom  vlasništvu   jer  se  pojedinci  i  korporacije  vođeni  maksimalizacijom  profita  neće  rukovoditi  kvalitetom  i  dostupnosti širem sloju ljudi.

Pravo na liječenje nije roba koju se kupuje i prodaje.
 
 
Igranje sa zdravljem i sigurnošću hrane
 
Deregulacija, kao jedna od glavnih sastavnica TTIP-a, predstavlja proces uklanjanja ili olabavljivanja državnih regulativa koje transnacionalnim korporacijama predstavljaju barijere stvaranju profita. Uz deregulaciju javnog zdravstva, TTIP uključuje i deregulaciju u području sigurnosti hrane i zaštite okoliša, što će zasigurno imati utjecaj na zdravlje građana.

Američki standardi u proizvodnji hrane i postupanju sa životinjama i okolišem znatno su niži od europskih propisa o sigurnosti hrane za koje se europski građani bore desetljećima. U EU,  „načelo predostrožnosti“ postavlja glavne standarde sigurnosti hrane, omogućuje da se proizvod povuče s tržišta ukoliko postoji rizik za ljudsko zdravlje čak i bez nužne znanstvene procjene rizika, te prenosi teret dokazivanja na tvrtke koje plasiraju potencijalno opasan proizvod na tržište. Umjesto da javnost dokazuje da je proizvod opasan, tvrtka je dužna dokazati da je proizvod siguran. Studije kojima se dokazuje neškodljivost sastojaka predstavljaju velik problem, jer se rezultati dramatično razlikuju ovisno o izvoru financiranja. Niti jedna industrijska studija nije našla problematičnim utjecaj bisfenola-A  (BPA, sastojak plastičnih boca) dok je 90% javnih studija ukazalo na izrazito negativan učinak iznimno niskih doza.

Dodatni primjer europske dobre prakse je princip „od farme do vilice“ koji obuhvaća kontrolu nad čitavim procesom proizvodnje hrane, od uzgoja do krajnjeg kupca. Propisi SAD-a su usredotočeni na krajnji proizvod što omogućuje primjenu niza štetnih postupaka do trenutka skladištenja i stavljanja finalnog proizvoda na police dućana.

Kao cilj TTIP-a predstavlja se „usklađivanje“ europskih i američkih propisa o sigurnosti hrane,  no zapravo time  razne  interesne skupine žele sniziti strože  EU standarde te ukloniti zapreke slobodnoj trgovini. Time će se direktno  žrtvovati sigurnost  hrane i narušiti  zaštita potrošača u korist profita i interesa velikih korporacija.  



DEREGULACIJA  SIGURNOSTI HRANE I DOBROBITI ŽIVOTINJA  JE VEĆ ZAPOČELA

U internom polazišnom dokumentu još i prije prvog kruga pregovora o TTIP-u, Europska komisija pristala je na reviziju europskih mjera vezanih za sigurnost hrane „s ciljem uklanjanja nepotrebnih zapreka“. Očiti pokazatelj spremnosti Europske komisije da zadovolji američke zahtjeve je ukidanje zabrane uvoza živih svinja i stoke iz SAD-a prskanih mliječnom kiselinom, usprkos prigovoru niza članica EU. Osim što će TTIP pregovori dovesti do smanjenja već dostignutih standarda zaštite potrošača i kontrole sigurnosti hrane, negativno će utjecati na brojne druge aspekte kao što su: smanjenje otpornosti čovjeka na antibiotike, dobrobit životinja, standardi u organskoj proizvodnji hrane, pitanja intelektualnog vlasništva nad sjemenom i drugim živim organizmima, zaštita geografskog podrijetla proizvoda, a pogotovo zagađenje okoliša uslijed povećanih i dereguliranih ekonomskih aktivnosti.

*    Oko 70% sve prerađene hrane u američkim dućanimaa sadrži genetiski modificirane, GM sastojke. Kao rezultat snažnog otpora, gotovo da nema GM hrane u europskim dućanima, a svi proizvodi s GM sastojcima moraju biti jasno označeni.  Europskaa biotehnološkaa industrijaa usko surađuje s američkom kako bi iskoristili TTIP za povećanje širenja GM-a u Europi.

*    EU standardi o kontroli upotrebe pesticida iz 2009. godine počivaju na načelu predostrožnosti zbog zaštite zdravlja ljudi i okoliša. Namjera TTIP-a je ublažiti te propise čak i više od propisaa Svjetske trgovinske organizacije (WTO), čineći ih što manjim „opterećenjem za biznis“.

*    EU održava maksimalnu kontrolu kontaminacije hrane endokrinim disruptorima, „okolišnim hormonima“ koji poremećuju ljudski i životinjski hormonalni sustav, i time blokira uvoz 40% prehrambenih proizvoda iz SAD-a.  Američki prehrambeno industrijski lobiji silno žele ukloniti te regulative.

*    Preko 90% američkih goveda tretirano je hormonima rasta, povezanima s pojavom raka kod ljudi i raznim zdravstvenim problemima kod životinja.  Uvoz takve govedine zabranjen je u EU od 1988. godine. Američki proizvođači piletine i puretine redovito ispiru zaklanu perad klorom prije prodaje. Takvi su postupci zabranjeni u EU od 1997. godine. SAD su već pokušale dovesti u pitanje te restrikcije kroz Svjetsku trgovinsku organizaciju, a sada  traže njihovo uklanjanje pomoću TTIP-a.  Europska komisija već je pokušala ukinuti ta ograničenja, ali je spriječena zbog pritisaka i protivljenja veterinarskih stručnjaka i članova Europskog parlamenta.
 


I za kraj: NAPAD NA PRIRODU I KLIMU

Europska REACH regulativa, na snazi od  2007. godine, nalaže da industrija mora dokazati  da kemikalije koje koristi nisu štetne, za razliku od američke TSCA  regulative iz 1976. koja  nalaže da se kemikalije koje su već u opticaju moraju dokazati kao štetne prije nego ih  se  zabrani.  Kao  i  kod  deregulacije  u  području  sigurnosti   hrane,  ukidanjem  europskog  “načela  predostrožnosti”,  mjere zaštite ljudskog zdravlja i okoliša  od  štetnih  tvari  koje  tvrtke  koriste  u  proizvodnji  srozavaju  se  na  razinu  SAD-a.  Dok  je  u  EU  zabranjeno  korištenje 1200 supstanci u kozmetičkim proizvodima, u SAD-u ih je zabranjeno 12 .

TTIP će, uslijed povećane proizvodnje, potrošnje i međunarodne razmjene roba, dodatno  pojačati  pritisak  na  okoliš  te  ugroziti  prirodne  resurse  i  bioraznolikost.  U  najboljem  slučaju, uvođenjem TTIP-a u atmosferu će se emitirati dodatni  11 milijuna tona CO2   te će  se tako u pitanje dovesti poštivanje Protokola iz Kyota o smanjivanju emisije stakleničkih   plinova.
 

ISDS I UNIŠTAVANJE OKOLIŠA


Naftna i plinska kompanija Lone Pine Resources  2013. godine,  koristeći  odredbe  sjevernoameričkog  NAFTA   sporazuma,  tuži  Kanadu  za   250  milijuna  dolara  zbog  zabrane  hidrauličnog  lomljenja  tla  ( fracking –  po  okoliš  devastirajuća  metoda  vađenja nafte i plina) u Quebecu.   

Uvjeti  vezani  za  održivost,  sadržani u Direktivi o obnovljivoj  energiji  EU,  ugroženi  su  od  američkih  proizvođača  biodizela  koji  u  EU  žele  primijeniti  niže  američke  standarde.  Američka  vlada  koristi  TTIP  za  potkopavanje  Direktive  o  kvaliteti  goriva  EU  tako  da  američkim  rafinerijama  olakša  izvoz  nafte  u  Europu,  nafte  dobivene  ekstrakcijom  iz  katranskog  pijeska  Kanade,   procesom  katastrofalnim  za  okoliš.  TTIP  bi  otvorio  vrata  i  masovnom  izvozu  američkoga  plina  iz  škriljevca  u  Europu  koji  se  dobiva  hidrauličnim  lomljenjem tla (fracking), što bi omogućilo američkim poduzećima da se pobune protiv  zabrane frackinga u Europi.

Europskoj komisiji nekompatibilnosti su očigledne, ali Komisija i dalje nastoji postići  “kompromise”  u  interesu  svojih   industrijskih   partnera  koji  tvrde  da  su  u  neravnopravnom položaju u odnosu na globalnu konkurenciju.
 
 
TTIP - transatlantsko trgovinsko i investicijsko partnerstvo

abeceda velikog podčinjavanja kapitalu
 

Javna  rasprava  pokrenuta  od  strane  Europske komisije, u  kojoj je sudjelovalo preko  150.000 građana, pokazala je da  97%  građana  ne  želi  da  tvrtke  dobiju  mogućnost  tužiti  države  putem  korporacijski   sudova.    Iz  spomenutih   konzultacija također je vidljivo da se sporazumu ne protivi  samo  velik  broj  europskih   nevladinih   organizacija  i  političkih   stranaka  s  lijevog  dijela  spektra ,  već  su  svoje  protivljenje  izrazili  i  predstavnici  kompanija  poput  Njemačkog  udruženja  srednje  velikih   tvrtki,  predstavnici  lokalnih   vlasti  poput  Vlade  i  parlamenta  Bavarske,  brojni  akademici, predstavnici javnih  tvrtki te sindikata.

Unatoč  rezultatima  konzultacija  te  činjenici  da  je  peticija  protiv TTIP-a koju je Europska komisija proglasila ilegalnom  prikupila  više  od  milion  i  400  tisuća  potpisa,  Europska  komisija  pod  utjecajem  korporativnih   lobija  netransparentno i nesmanjenim intezitetom nastavlja pregovore.
 

 

Što ti možeš učiniti?

- potpisati inicijativu protiv TTIP-a na:  http://stop-ttip.org/podpisi/

- potražiti nas na:  facebook.com/Zaustavimo.TTIP   i saznati  više o TTIP-u te naporima da ga se zaustavi

- ili ukoliko želiš konkretnije doprinijeti inicijativi,  javiti nam se na:   zaustavimo.ttip@gmail.com

 

----------------------

 

Nakon ovoga, kratko rečenog u brošuri o TTIP -  svaka je riječ suvišna.

... Sumrak je, noć pada. Veliki drveni konj stoji ispred grada... Hoćemo li dočekati jutro?

 

zelene stope